Putevi vina

Zahvaljujući geografskim i klimatskim uslovima, Rejon tri Morave spada među najbolja područja za gajenje vinove loze u Srbiji. Smešten u centralnom delu Srbije, to je najveći vinogradarski rejon, u kojem je gotovo trećina svih vinograda u zemlji.

Aleksandrovačka župa, blago zatalasana kotlina između planina Kopaonik, Goč, Željin i Jastrebac, zauzima značajno mesto u dugoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. U pisanim dokumentima prvi put se pominje u Studeničkoj povelji iz 1196. godine, gde je zapisano da je tu župan Stefan Nemanja darovao vinogradarska sela manastiru Studenici. I manastiri Hilandar i Žiča su kroz čitav srednji vek u tom kraju imali vinograde i podrume vina. Knez Lazar je imao podrume na poljani Kruševica.

Najviše se gaje tamjanika i rskavac, kako u tom kraju nazivaju prokupac, ali su ovdašnji vinari sačuvali i druge sorte, kao što su jagoda, smederevka, začinak, plovdina i skadarka…

Poljane – grupa vinogradarskih naselja, ruralne arhitekture, koja su podizana u vinogradima – nalaze se u centralnom delu župskog vinogorja, u neposrednoj blizini Aleksandrovca. Do sada su očuvana ukupno dvadeset dva takva naselja.

U Aleksandrovcu je Muzej vinarstva i vinogradarstva u kojem se čuvaju predmeti vezani za razvoj vinarstva i vinogradarstva u Župi i Srbiji.

Drugi centri

Drugi veliki centar u Rejonu tri Morave je Jagodina, koja je u prošlom veku bila jedan od najvećih vinskih centara u Srbiji, a poslednjih godina, kada je reč o vinu, doživljava pravu renesansu. U tom rejonu značajna su dva stara vinogorja, Jovačko i Levačko, s vinogradarskim centrima u Opariću i Rekovcu.

Trsteničko vinogorje je najveći rasadnik vinove loze u Srbiji u kojem se svojevremeno proizvodilo šezdeset miliona sadnica godišnje.

Tamjanika
U Srbiji se ta stara autohtona sorta grožđa uglavnom gaji u Župi. Daje pitko i harmonično vino, slamnastožute boje, sa zelenim odsjajem, karakterističnog muskatnog ukusa i mirisa. Sadrži kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka i voćne tonove jagode.

Prokupac
Jedna je od najstarijih autohtonih balkanskih sorti koja se najviše gaji u središnjem delu centralne Srbije, na Kosovu i malo u Vojvodini. Ima 18–22% šećera u širi. Od njega se dobija ružičasto i crveno vino, koje ima zagasitu boju rubina, svež i složen miris zrelog crvenog voća i umerenu, finu i dobro uravnoteženu strukturu.