Путеви вина

Захваљујући географским и климатским условима, Рејон три Мораве спада међу најбоља подручја за гајење винове лозе у Србији. Смештен у централном делу Србије, то је највећи виноградарски рејон, у којем је готово трећина свих винограда у земљи.

Александровачка жупа, благо заталасана котлина између планина Копаоник, Гоч, Жељин и Јастребац, заузима значајно место у дугој традицији српског виноградарства и винарства. У писаним документима први пут се помиње у Студеничкој повељи из 1196. године, где је записано да је ту жупан Стефан Немања даровао виноградарска села манастиру Студеници. И манастири Хиландар и Жича су кроз читав средњи век у том крају имали винограде и подруме вина. Кнез Лазар је имао подруме на пољани Крушевица.

Највише се гаје тамјаника и рскавац, како у том крају називају прокупац, али су овдашњи винари сачували и друге сорте, као што су јагода, смедеревка, зачинак, пловдина и скадарка…

Пољане – група виноградарских насеља, руралне архитектуре, која су подизана у виноградима – налазе се у централном делу жупског виногорја, у непосредној близини Александровца. До сада су очувана укупно двадесет два таква насеља.

У Александровцу је Музеј винарства и виноградарства у којем се чувају предмети везани за развој винарства и виноградарства у Жупи и Србији.

Други центри

Други велики центар у Рејону три Мораве је Јагодина, која је у прошлом веку била један од највећих винских центара у Србији, а последњих година, када је реч о вину, доживљава праву ренесансу. У том рејону значајна су два стара виногорја, Јовачко и Левачко, с виноградарским центрима у Опарићу и Рековцу.

Трстеничко виногорје је највећи расадник винове лозе у Србији у којем се својевремено производило шездесет милиона садница годишње.

Тамјаника
У Србији се та стара аутохтона сорта грожђа углавном гаји у Жупи. Даје питко и хармонично вино, сламнастожуте боје, са зеленим одсјајем, карактеристичног мускатног укуса и мириса. Садржи комбинацију зачинских тонова тамјана, цимета и босиљка и воћне тонове јагоде.

Прокупац
Једна је од најстаријих аутохтоних балканских сорти која се највише гаји у средишњем делу централне Србије, на Косову и мало у Војводини. Има 18–22% шећера у шири. Од њега се добија ружичасто и црвено вино, које има загаситу боју рубина, свеж и сложен мирис зрелог црвеног воћа и умерену, фину и добро уравнотежену структуру.