Рејон Три Мораве

Извод из Правилника о рејонизацији виноградарских географских производних подручја Србије:

Простирање

Рејон Три Мораве се налази у централном делу Србије, у доњем сливу реке Западне Мораве, доњем сливу Јужне Мораве и горњем сливу Велике Мораве и њихових притока. Са западне и северне стране оивичен је планинама: Гледићке планине и Бешњаја, са јужне стране окружују га планине: Гоч, Жељин, Копаоник и Јастребац и са источне стране планине: Бељаница, Кучајске планине, Ртањ и Озрен.

Границе

Граница рејона креће од Западнe Моравe код Грабовачке тврђаве, северозападно од Трстеника и креће кратко на исток асфалтним путем до Мале реке, где скреће на север том реком до потеса „Бечевине”, затим на североисток изохипсом 250, а затим код манастира Љубостиња прелази на асфалтни пут којим се враћа на југ према Трстенику до коте 180. Одатле граница скреће на североисток до манастира Света Петка и даље изохипсом 350 испод потеса „Грабовачко брдо”, све до Вуковог потока, а затим тим потоком до коте 207 – ушће у Богдањску реку. Одатле граница иде преко кота 315 – „Ђуровача”, 251 – „Богдањска река” и 404 – „Старо брдо”. Одатле граница наставља на север изохипсом 400, западно од потеса „Изопоље”, а затим границом К.О. Мијајловац – Прњавор, Мијајловац – Доњи Дубич, Божуревац – Доњи Дубич, Риљац – Доњи Дубич и Риљац – Горњи Дубич све до тромеђе са К.О. Превешт. Одатле граница наставља на север преко потока Вуковац и кота 527 – „Цветковица”, 485 – „Драча”, 571 – „Савина глава”, 440 – „Запис”, 450 – „Сибничка река”, 476 – „Горња Сибница”, 452, 516 и 387 – „Жупањевачка река” и даље преко кота 622, 406 – „Велика река”, 456 – „Вољевачки поток”, 549, 463 – западно од Шиљевице и 486 – „Мочилска река”, затим скреће кратко на исток преко кота 582, 546, 513 – „Странчине”, 344 и 394, а затим и на север преко кота 362, 394 – „Гробљанска коса”, 407 – западно од Рековца, 376, 258.35 – „Дуленска река”, 430 – „Равни гај” и 300 – „Слепчев поток” до границе општина Рековац и Крагујевац (место спајања К.О. Ратковић и К.О. Рековац са општином Крагујевац) на Дуленској реци, а затим границом ових двеју општина, пресеца пут Крагујевац – Јагодина и наставља до тромеђе општина Рековац, Јагодина и Крагујевац. Одатле граница наставља границом К.О. Старо Село – Велика Сугубина и Мишевић – Велика Сугубина све до коте 334 – „Јевтов поток” и даље преко кота 471 – „Ракљата коса”, 469 – „Божурова коса”, 536 – „Панов гроб”, 503 – „Клик”, 472 – „Ливаде”, 299 на реци Јошаници, 456 – „Шиндра”, 535, 477, 474 западно од Горњег Штипља, 394 – „Орнице”, 422 – „Крушачка коса”, потес „Ливаде” западно од Горњег Рачника, и 267 – „Даске”, па сече пут Багрдан – Комарице код ушћа Пунарског потока у Осаоницу, па иде преко кота 287 – „Бели камен” и 218 – „Ловачко поље” и код потеса „Виногради” долази до границе општина Јагодина и Баточина (граница К.О. Милошево и Брзан), а затим границом тих општина до Велике Мораве. Даље границу представља граница општина Јагодина и Свилајнац, затим општина Јагодина и Деспотовац, општина Ћуприја и Деспотовац (гранична К.О. Вирине) и излази на пут Деспотовац – Ћуприја, западно од насеља Бељајка. Даље иде путем према Ћуприји, све до коте 264 у К.О. Паљане, а затим скреће на исток и иде границом К.О. Паљане – Бигреница, све до североисточног обода насеља Паљане. Одатле граница иде у правцу југоистока преко кота 350 – „Долови”, 357 – „Бежњак” и 347 – „Главица” долази североисточно од места Сење. Са те коте граница прелази на изохипсу 300, обухватајући подручје око манастира Раваница. Одатле граница иде обронцима Кучајских планина, остављајући шумске састојине изван граница преко кота 310 – „Ломница”, 357 – „Црепово брдо”, 402 – северно од Стубице, 501 – „Велики Церовац”, 256 на реци Црници, 463 – „Чукар” и код коте 323 излази поново на реку Црницу. Граница даље иде на југ том реком до коте 199, источно од цементаре у Поповцу, скреће на југоисток преко кота 290, 385 и 487 северно и источно од села Буљане и даље по ободу шуме преко кота 427, 411 и 293 на реци Сувари и преко коте 413 долази до коте 419, североисточно од села Извор, најисточније тачке рејона.

Одатле граница иде у правцу југозапада границом К.О. Горња Мутница – Извор и Доња Мутница – Извор све до пута Параћин – Зајечар и даље у истом правцу до коте 330, јужно од Доње Мутнице. Даље граница иде ободом шуме по изохипси 300, пролазећи по источном ободу села Лешје, а од пута Лешје – Плана прелази на коте 402, 440, 501 и 423, источно од насеља Плана. Граница даље од коте 396 кратко иде на исток границом К.О. Плана – Скорица, а од коте 432 – „Ланиште” скреће на југ и иде преко кота 260 – „Крчева река”, 462, 318 – „Бошњар”, 329 источно од Смиловца, 260 – река Прчевица, 382 – „Равна Дубрава”, 438 и 339 – „Прло” и североисточно од Подгорца, прелази Велику реку и наставља на југ преко кота 352, 369, 422 – „Старо лојзе” и 355 – „Хајдучки кладенац” до коте 383, источно од Ражња. Одатле граница иде на југоисток преко кота 468 – „Коњска пољана” и 595 – „Вељкова ливада”и код потеса „Дреновачка коса” излази на границу општина Ражањ и Алексинац (гранична К.О. Црни Као) и границом ове две општине иде до реке Јужне Мораве (гранична К.О. Прасковче) и уз реку Јужну Мораву, иза Браљине Ражањске до железничког моста на Ражањској реци.

Даље граница иде на запад до коте 250 – „Караула”, а затим и изохипсом 250 и сеоским путем од манастира Св. Никола преко потеса „Шиб”, по ободу шуме до пруге Сталаћ – Крушевац, код ушћа потока Стеванац у Јужну Мораву. Граница иде на север до пута Сталаћ – Крушевац, а одатле тим путем у правцу југозапада све до коте 148, односно моста преко Раковачког потока. Граница скреће на југоисток преко кота 306 – „Бучје”, 407, 332 – „Стрик њива”, 310 – поток „Дедињац”, 398 – „Доњи поглед”, 263 – „Ашане” и 268 западно од села Јошје, а одатле границом К.О. Каоник – Јошје и Каоник – Ђунис до границе општине Крушевац и Алексинац, а затим границом тих општина до границе К.О. Рибаре – Бољевац, и даље према северу преко најзападаније тачке Рибарске бање и коте 606 – „Шанац” сече Срндаљску реку и долази до коте 399 у селу Мала Река – ушће Бугарског потока. Одатле граница скреће на запад преко коте 435 – „Беласичка коса” и код Провалијског потока излази на изохипсу 400. Даље граница иде на запад по изохипси 400 северним обронцима Јастрепца, изнад села Пољаци, Петина и Г. Сеземче до потока Јастребњака, а затим преко Д. Сеземче – кота 342, потеса „Марина коса” до села Трмчаре. Даље граница иде преко коте 269 и 325 – потес „Коштан”, сече Ломничку реку између села Велика Ломница и Буци и долази преко кота 328 на потесу „Ломничка коса” и 333 – „Градине” до села Наупаре, кота 326. Даље граница иде у правцу југозапада преко кота 362, 368 – „Жилњак”, јужно од Наупара, 347, 388 – „Велика дула”, 407 – „Михајлова ливада”, 339, 268 јужно од Јабланице, 392, 290 – „Купачка река”, 485 и 400 – „Мала дула” и долази до границе К.О. Мајдево и Ћелије код потеса „Стара суваја”. Граница рејона прелази језеро преко моста код засеока Васићи и даље иде обалом језера до засеока Судимци, где се одваја од језера и долази до тромеђе К.О. Суботица – Вражогрнци – Трнавци, а одатле границом К.О. Вражогрнци – Трнавци до потеса „Клик”. Граница даље наставља на север и од коте 391 прелази на изохипсу 400, сече асфалтни пут Трнавци – Бела стена, и долази до сеоског пута ка потесу „Чукатак”. Граница прелази Трнавачку реку у правцу запада и наставља путем по северном, западном и јужном ободу потеса „Јелењак”, источно од насеља Љубинци и излази на реку Вратарицу. Граница иде на југ том реком до цркве у Доброљупцима, а одатле скреће на исток, најпре путем до кота 496 – „Караула” и 436 излази на границу К.О. Доброљупци – Жилинци. Одатле граница иде на северозапад, најпре том границом, а затим и Игрош – Стројинци, Игрош – Лепенац, Игрош – Тршановци, Шљивово – Тршановци, Мала Врбница – Тршановци, Мала Врбница – Мала Грабовница, Мала Врбница – Кобиље и Ботуња – Кобиље, а одатле границом општина Александровац и Брус (К.О. Лесеновци, Д. и Г. Вратари). Одатле граница иде кратко на исток границом К.О. Латковац – Лесковица, Пуховац – Лесковица, Веља Глава – Лесковица, Веља Глава – Риђевштица, Ржаница – Риђевштица, Братићи – Риђевштица и Руденице – Риђевштица све до асфалтног пута Руденице – Велуће. Одатле граница скреће на запад преко кота 442 – поток „Лазица” и 499 – северно од засеока Пуношевићи, скреће на север преко кота 357 – поток „Сребрница”, 449 – „Печени гроб” и 466. Одатле граница иде изохипсом 400 јужно до села Бучја све до коте 405 – „Лештак”, а затим на северозапад преко кота 370, 424 – „Равна гора” и 415 – „Сопат”, југозападно од Горње Црнишаве и кота 280 – „Игрош”, 277 – „Равниште” изнад села Чаири, 427 и 290 западно од Чаира. Одатле граница рејона иде на запад преко изохипсе 250 изнад села Осаоница до места, јужно од моста преко Осаоничке реке, у истом правцу прелази реку и наставља изохипсом 250. Граница том изохипсом долази до испод коте 320 – „Стражба” и излази на Попинску реку. Одатле граница скреће на север Попинском реком до почетне тачке.

Карта 1.11.1. Границе рејона и виногорја рејона Три Мораве

Обухваћене општине

Рејон Три Мораве обухвата територију у општинама Трстеник, Рековац, Варварин, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Крушевац, Александровац, Ражањ, као и мале делове општина Брус и Алексинац.

Површине рејона и виногорја

Рејон Три Мораве заузима површину од 286.929,90 ha, где је највеће Крушевачко виногорје.

Табела 1.11.1. Површине рејона и виногорја рејона Три Мораве

Површине под виноградима

На основу пољопривредног пописа из 2012. године у Рејону Три Мораве има 7528,76 ha винограда (око 7362,45 ha родних винограда, односно 97,79%), од чега је 1367,54 ha са стоним сортама и 6161,22 ha са винским сортама.

Графикон 1.11.1. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Три Мораве